Home TopicZDRAVA ISHRANA ZA CELU PORODICU

ZDRAVA ISHRANA ZA CELU PORODICU

Početna Forums Forum za diskusiju blog tema: ZDRAVA ISHRANA ZA CELU PORODICU

Viewing 1 reply thread
  • Author
    Posts
    • #1243

      ZDRAVA ISHRANA ZA CELU PORODICU
      Ishrana je jedan od najznačajnijih faktora sredine koji utiče na zdravlje svakog pojedinca. Hrana koju unosimo utiče na naše celokupno zdravlje, kako u sadašnjem trenutku tako i u budućnosti.
      Svi pokušavamo dobro da hranimo svoju decu, da porastu zdrava i snažna. Usađivanje zdravih navika u ishrani detetu od ranog detinjstva, obezbeđuje da ono postane zdrav čovek ili žena. Da bi u ovome uspeli, potrebno je da poznajemo osnove zdrave ishrane; nekada je potrebno roditelje podstaći i posavetovati kako da poboljšaju navike u ishrani porodice. Neodgovarajuća ishrana može da dovede do pothranjenosti. Normalna, pa čak i povećana težina ne znači da je osoba dobro uhranjena. Ona može da ima manjak važnih nutrijenata, kao što su belančevine, gvožđe, vitamini i minerali, koju su veoma važni za naše zdravlje, naročito u posebnim stanjima organizma – u trudnoći, tokom bolesti, pod stresom, tokom izloženosti duvanskom dimu (aktivno i pasivno pušenje). Sa druge strane, neodgovarajuća i prekomerna ishrana mogu da dovedu do gojaznosti ili doprinesu nastanku šećerne bolesti, bolesti srca i krvnih sudova, povišenog pritiska, nekih vrsta raka i drugih zdravstvenih problema.
      Prvih 1000 dana: Trudnoća i prve dve godine života (=1000 dana) su period najbržeg rasta i razvoja, naročito mozga. Dobra ishrana trudnica, dojenje, pravovremeno uvođenje nemlečne hrane odojčetu i dobra ishrana malog deteta imaju presudan uticaj na rast i razvoj. To je jedinstvena mogućnost za doživotno zdravlje pojedinca, a time i dobrobit porodice i cele zajednice. Zato svaka porodica treba posebnu pažnju da posveti ishrani trudnica i male dece.
      Briga o ishrani dece je prilika da porodica preispita svoje navike u ishrani i unese neke pozitivne promene, imajući u vidu strukturu porodice, zdravstveno stanje članova, materijalne i stambene uslove, verske i etničke specifičnosti.
      Ove promene ne moraju biti drastične. U stvari, lakše je slediti male korake i uključiti ih u naše svakodnevne navike. Možete se iznenaditi kako male promene mogu da dovedu do velikog napretka u zdravlju vaše porodice.
      IZBOR NAMIRNICA – KAKO NAPRAVITI JELOVNIK ZA PORODICU
      Koja su nam znanja potrebna- šta sve treba imati u vidu da bi se dobro isplanirala ishrana cele porodice:
       Koje je sve različite sastojke hrane (nutrijente) potrebno uneti u organizam,
       Specifične potrebe dece, ali i drugih ukućana, pre svega trudnica, starih i bolesnih,
       Način čuvanja i pripreme hrane da bi se svi sastojci najbolje iskoristili,
       Koji su štetni sastojci hrane i kako ih izbeći,
       Gde i kako kupovati hranu(pročitati deklaraciju),
       Razmotriti šta domaćinstvo može samo da obezbedi (povrće iz bašte, začinsko bilje, jaja, namirnice iz prirode),
       Prednosti sezonske hrane,
       Prednosti domaće hrane skuvane u kući, loše strane gotove i brze hrane,
       Kako najracionalnije iskoristiti raspoloživi novac za ishranu porodice.
      Ne možemo svakoga dana imati idealno isplanirane obroke; nije značajno ako se nekog dana ne hranimo po preporukama; treba sagledati ishranu u toku jedne nedelje ili meseca; ovo je primenljivo i za decu.
      HRANLJIVE MATERIJE U NAMIRNICAMA -praktični saveti za izbor i pripremu
      Ugljeni hidrati: Ako jedete proizvode od celog zrna žitarica, krompir, leguminoze (sočivo, soju, grašak, pasulj), voće i povrće svaki dan, unećete svu potrebnu količinu ugljenih hidrata i dovoljno vlakana. Proste šećere treba unositi u što manjoj količini, jer remete normalnu regulaciju šećera u krvi i dovode do gojaznosti i drugih bolesti.
      Proteini: Izvori proteina su meso, jaja i mleko a takođe i neki biljni proizvodi, kao što su žitarice, krompir i leguminoze. Posebno je povoljna kombinacija životinjskih i biljnih proteina (krompir sa jajima, integralni helb sa sirom, musli sa jogurtom ili mlekom). Mahunarke (sočivo, grašak, pasulj, soja) mogu u potpunosti da zamene proteine životinjskog porekla (meso).
      Masti: Izbegavati masna mesa, previše žumanaca, pavlaku, masne i jake sireve. Koristiti biljna ulja.
      Vitamini: Ovo vitamini ni malo ne vole: produženo čuvanje namirnica, kuvanje u puno vode na visokim temperaturama. Voće i povrće prati celo, nežno, ne držati dugo u vodi. Seći posle pranja, ne ostavljati dugo da stoji isečeno. Povrće kuvati kratko, sa što manje vode; vodu od kuvanja iskoristiti. Narandžasto i zeleno lisnato povrće pripremiti sa malo masnoće ili dodati malo ulja u salatu, da bi vitamini mogli da se iskoriste.
      Minerali: Glavni izvor kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi (jogurt,sir), kao i nemlečna hrana: spanać, pasulj, grašak, sardine, susamove semenke.
      Namirnice bogate gvožđem su pre svega namirnice životinjskog porekla (meso,žumance) dok ga u biljnim namirnicama (lisnato povrće,cvekla) ima mnogo manje i slabo se iskorišćava.
      Vlakna: Namirnice bogate vlaknima: proizvodi od celog zrna žitarica, ovsena kaša, ječam, pšenične mekinje, pasulj, mnoge vrste povrća, ljuska voća.
       za doručak koristiti žitarice bogate vlaknima kao što je ovsena kaša, dodati mekinje, suvo voće ili koštunjivo voće(orahe,lešnike, bademe…),
       kada je moguće koristiti proizvode od celog zrna(hleb,testenine), smeđi-integralni pirinač,
       sveže voće jesti sa ljuskom kao užinu,
       dodajte sveže povrće, sočivo, ječam ili proso jelima tipa gulaša,
       ne ljuštite povrće.
      Antioksidansi: Antioksidansi se unose hranom, naročito voćem i povrćem jakih boja (paradajz, spanać, šargarepa, bobičasto voće); ima ih u čaju, kakau, crnoj čokoladi. Mnogi antioksidansi nalaze se odmah ispod ljuske, pa se ne preporučuje ljuštenje voća i povrća kad god je moguće. Najbolje je koristiti sezonsko voće i povrće. U žitaricama ih ima odmah ispod površine zrna, zato je najzdravije jesti proizvode od celog zrna.
      Probiotici: Prirodni izvor probiotskih bakterija su jogurt i kefir; hrana bogata rastvorljivim vlaknima, kao što je ovsena kaša, ječam, pasulj, neke vrste voća i povrća) podstiču u crevima rast probiotskih bakterija.
      Voda: Najbolje piće je voda; gazirana pića, sokovi i drugi kupovni napici imaju dosta šećera ili veštačkih zaslađivača,raznih drugih dodataka koji su štetni za organizam, a imaju i dosta kalorija. Dobra navika koju treba usaditi i deci je da se tečnost uzima tokom celog dana, pre nego što se oseti žeđ.
      NEDOVOLJNO ZASTUPLJENE NAMIRNICE U ISHRANI
      Mahunarke (sočivo, grašak, pasulj, soja), žitarice, namirnice iz prirode, zimski izvori vitamina C, semenke, biljni začini su namirnice koje su veoma zdrave, a pritom izdašne i jeftine, i obavezno treba da budu deo svakodnevnog jelovnika svake porodice, nezavisno od njenih materijalnih mogućnosti.
      ŠTETNE NAVIKE U ISHRANI
      So treba koristiti u što manjoj količini, jer opterećuje bubrege i prouzrokuje povišen krvni pritisak. Koristiti druge začine da se smanji dosoljavanje hrane. Voditi računa da gotova i konzervisana hrana, kao i zimnica imaju dosta soli. Male količine soli u ishrani su potrebne, zato što je so obogaćena jodom koji je neophodan za rad štitaste žlezde.
      Šećer/slatkiše takođe treba koristiti u što manjoj količini, zbog rizika od gojaznosti i šećerne bolesti, kao i zbog rizika od kvarenja zuba/karijesa.
      Prazne kalorije su hrana koja ima previše ugljenih hidrata, masti, šećera i soli a nema druge vredne sastojke. To su razne grickalice, čips, bombone, slatkiši tipa napolitanki. Ova hrana je štetna a takođe i skupa.
      Gotova hrana sadrži i veštačke zaslađivače, konzervanse, aditive koji poboljšavaju izgled, ukus ili trajnost ovih namirnica koji su štetni za ljudski organizam, naročito za decu u razvoju.
      Suhomesnati proizvodi, naročito oni niže cene, kao što su salame, paštete, viršle, često su proizvedeni od nekvalitetnog mesa nepoznatog porekla, koje sadrži hormone ili antibiotike, a takođe i aditive i konzervanse. Oni nam neće naškoditi posle jednog obroka, ali često i višegodišnje unošenje hoće.
      Pažljivo čitati etikete i deklaracije na kupovnim namirnicama: rok trajanja, sastav, poreklo, koji su aditivi dodati.

      Saveti za roditelje
      Roditelji često previde zdravu hranu i detetu često daju ono što deca vole, kao što su hamburgeri, pica sa kioska, pomfrit. Ovakav način ishrane nije primeren dečijim potrebama. Za pravilan rast i razvoj potrebna je hrana bogata kalcijumom, gvožđem, vlaknima. Ovakve navike u ishrani takođe su i veoma skupe za roditelje – za taj novac može se pripremiti mnogo zdravija i korisnija hrana za celu porodicu.
      Obezbediti zdrave obroke veliki je izazov za svaku porodicu. Da li je moguće jesti zdravo sa malo novca? Obično se misli da je zdrava hrana skupa. Međutim, uz malo razmišljanja i planiranja i porodice u siromašnim sredinama mogu imati zdrave, hranljive i ukusne obroke koji malo koštaju. Nekada je mali dodatak uz uobičajene porodične obroke dovoljan da pruži detetu kvalitetnu i potpunu ishranu (čaša mleka, malo povrća dodatog u obrok, zdrava užina).
      Ukoliko porodica živi u lošim stambenim uslovima, treba se potruditi da dete dobije bar jedan obrok kuvane, sveže pripremljene hrane i 1/2l mleka dnevno.

      HIGIJENSKA PRIPREMA, ČUVANJE HRANE I PRIBORA
      Važno je voditi računa o higijenskom čuvanju posuđa i namirnica, kao i pripremi i čuvanju hrane. Treba održavati čistoću površina za pripremanje hrane (klice rastu na mestima gde se nalazi prljavština ili ostaci hrane). Treba održavati čistoću hrane, njenim pokrivanjem i zaštitom od muva, miševa, pacova, pasa i drugih životinja; najbolje su čvrsto zatvorene posude. Ovo je naročito važno ako porodica nema frižider.
      Sirova hrana može biti opasna i treba je prati ili kuvati. Hranu treba dobro skuvati, naročito meso ili živinu. Klicama pogoduje topla hrana, tako da skuvanu hranu treba odmah pojesti, dok se klice ne umnože. Hrana za odojčad treba da bude sveže pripremljena. Ukoliko je ostalo nešto ranije skuvane hrane, treba je podgrejati na visokoj temperaturi. Ne treba mešati sirovu i kuvanu hranu, a pribor (noževe, daske i dr.) oprati odmah posle korišćenja. Takodje treba voditi računa o odlaganju smeća.

      KULTURA OBEDOVANJA
      Potrudite se da bar jedan obrok bude prilika da se porodica okupi. Naučite decu da jedu za stolom, da koriste pribor za jelo. Deca treba da jedu za stolom, jer se tako uče da postoji vreme za igru, vreme za rad, vreme za učenje i vreme za hranu. Ugasite televizor ili radio da im ne odvraća pažnju. Deca treba da se usresrede na hranu. Jedite sporije i ne požurujte decu, njima treba više vremena za obrok. Dobro sažvakana hrana lakše se vari a i pojede se manje(potrebno je vreme da do mozga stigne signal da smo siti).
      Dete od godinu dana treba da sedi u svojoj stoličici za stolom i da jede sa ostalim ukućanima. Podstičite dete da se samo hrani. Ovo je veoma važan korak u razvoju samostalnosti i samopouzdanja kod deteta, kao i u razvoju fine motorike i koordinacije. Budite strpljivi ako dete umaže lice i odeću i razbaca hranu oko sebe.
      Pri hranjenju vodite računa o detetovoj bezbednosti. Malo dete može da se zadavi hranom; zato hrana treba da bude u malim zalogajima koji se lako žvaću. Dete treba da jede u prisustvu odrasle osobe. Ako dozvolite detetu da trči okolo dok jede ili ga požurujete, veći su rizici od gušenja hranom. Treba voditi računa da hrana ne bude previše vruća.
      Problemi u vezi hranjenja su normalna faza u detetovom razvoju. Ono želi da postane nezavisno, da nađe svoj identitet u porodici, da stekne pravo na sopstvene izbore i da testira roditeljske granice. Obroci mogu postati mnogo prijatniji ako roditelji prepoznaju i potuju ove potrebe, za šta jee potrebno puno vremena i strpljenja.
      Deca stiču navike u ishrani i ponašanju za stolom učeći od odraslih. Probajte da ne pokažete da vam se neka hrana ne sviđa, naročito ako je to nešto zdravo i potrebno detetu-probajte uz decu da i sami promenite i proširite svoj jelovnik.
      Za vreme obroka pričajte sa decom. Obroci su često najprijatniji porodični trenuci.
      Probajte nešto novo-nove namirnice ili način pripreme. Jedan od najvećih darova koji možemo dati svojoj deci je osećaj za kulinarske avanture, da probaju i zavole različite ukuse. Osobe koje jedu raznovrsnu hranu obezbeđuju unos svih potrebnih nutrijenata. Probajte da uključite decu u pripremu hrane, oni nekada tako radije probaju nove namirnice. Nađite vremena da sa decom pripremite kolače, to će pretvoriti obično popodne u izuzetno; dete stiče različite veštine, ali i uspomene koje traju celog života.
      Umesto zaključka
      Svakodnevni napori i borba da se obezbedi dobra hrana za porodicu (kako obezbediti novac, gajenje povrća, živine i dr, koju hranu kupiti, da li je dobra i zdrava, šta i kako spremiti-ljuštiti, seckati, mutiti, kuvati …, da li će se obrok dopasti ukućanima, da li će ga deca pojesti, kako sačuvati namirnice od kvarenja, insekata, glodara, pranje posuđa u lošim stambenim uslovima) zamorni su i iscrpljujući za žene u porodici. Svest o tome koliko je taj posao važan za zdravlje cele porodice, a naročito dece, ohrabruje žene i daje im novu energiju i kreativnost u beskrajnom svakodnevnom poslu ishrane porodice.

      PITANJA ZA RAZMENU
      1. Šta je vama kao roditeljima bio najveći izazov u ishrani dece

      2. Šta možemo učiniti da se poboljša ishrana dece i ostalih članova porodica koje žive u lošim ekonomskim i stambenim uslovima

    • #1244
      Ajsa AlicAjsa Alic
      Moderator

      Moj sin ima citomegalo i epstajn bar viruse. Samim tim morala sam da menjam njegov jelovnik koji se potpuno razlikovao od naseg. Moze da jede posno meso, bareno povrce,zitarice, kompote…Koristi dosta vitamina D i C, kao i cink. Vazno je da imunitet uvek bude podignut, jer ako padne nastaje osip po telu. Pre 2.god. je imao purpuru (pucanje kapilarnih sudova iz abdomena)koji se na njegovu srecu, odrazio samo po nogama. Nema mlecnih proizvoda, slatkisa,gaziranih i negaziranih sokova, grickalica, teskog mesa. Potrebno je puno odmora bez stresa. Nema fizickih aktivnosti, tako da i pored njegove velike zelje da nastavi da trenira aikido, morao je da prestane. Njegovi sokovi su iskljucivo od cedjenog voca bez secera. Nekada je tesko finansijski opstati, a li njegovo zdravlje je na prvom mestu.
      Samim tim da radim sa romskom populacijom i posto je vreme ekonomske nestabilnosti i besparice tesko hraniti porodicu zdravo, obzirom da su korisnici narodne kuhinje i da im se ponekad doprema hrana koja se brzo pokvari kad oni pokusaju u toku dana da je zagreju narocito u letnjim mesecima.
      Googlajuci naisla sam na recept kako pripremiti domaci puding za decu koji delim sa vama.

      http://www.jaukuhinji.com/2015/05/hrana-za-najmlae-domaci-puding-od-vanile.html

Viewing 1 reply thread
  • You must be logged in to reply to this topic.
en_USEnglish